Ovo je Sigurna Mistika o Gretsch

Samo pomenite ovo ime u grupi bubnjara i čućete zanimljive stvari o ''Round Badge'' setu iz 50ih;Gretsch/Gladstone bubnjevima; Gretsch noc bubnjeva u Birdland-u;jazz bubnjari kao Max,Art, Phily ,Tony itd.;razne boje i finiši;zildjian k cinele i iznad svega taj zvuk.Bili bi iznenadjeni brojem bubnjara koji zastupaju druge firme,a za svoj omiljeni set kažu ''ovakav Gretsch set sam imaoranije''.Zašto su bubnjari tako vezani za ovaj stari bubanj? Svakako sa napredkom tehnologije u predhodnih deset godina i bubanj mora biti bolji.Većina se sa ovom teorijom neće baš složiti.Isto misle i gitaristi kada govore o Fenderu koji su proizvedeni pre CBS ere,tako i bubnjari traže Gretsch pre preuzimanja od strane Baldwin-a.Ali da li su se bubnjevi promenili? Zar ih isti ljudi ne prave?Zašto gretsch više nije u vlasništvu Baldwin-a šta se dogodilo? Da bi ovo sagledali moramo se vratiti sto godina unazad.Priča obuhvata bubnjeve i ljude,počinje sa čovekom koji je ime svoje porodice stavio na bubnjeve.Friedrich Gretsch je rodjen u Mannheim-u u Nemackoj 1856 g.Da bi izbegao vojsku u svojoj 16-oj godini iseljava se u Ameriku.Nastanjuje se u Brooklyn-u sa ujakom koji uspešno razvija biznis sa vinom.Fredrich menja posao i pocinje da radi kod Albert Houdlett & Son company.Ova kompanija se bavi proizvodnjom bubnjeva i bendzo instrumenata.Prateći porodičnu tradiciju Fredrich započinje sopstveni biznis 1883 g. u svojoj 27.g.Ubrzo na tržište izbacuje svoje proizvode;bubnjeve,bendzo, tamburine i dečije bubnjeve.Firma zapošljava dvanaest radnika i nalazi se u drvenoj baraci u južnoj 4-oj ulici u Brooklyn-u.U verme pokretanja kompanije Fredrich-ov sin Fred Gretsch,sr. ima tri godine.1895. biznis se dobro razvija i petnestogodišnji Fred upisuje Wright's Business College,Fredrich odlazi u Nemacku, po povratku iznenada umire.Mladi Fred preuzima kompaniju.Pokazuje neverovatno razumevanje za biznis.u sledećih 5 godina seli kompaniju iz drvenih baraka u novi veliki prostor.Započinje i proizvodnju mandolina kao i rezerne delove za gudacke instrumente.Fred uključuje u biznis i braću Valtera i Luisa po završetku njihovog školovanja.1916 kompanija se seli u Brooklyn i ostaje na toj adresi do '70-ih.Ova zgrada sa Gretsch natpisom na vrhu i danas je na istom mestu.1928 Gretsch otvara ogranak u chicago-u koji vodi Phil Nesh.Duke Kramer koji se priduzio Gretsch-u 1935,preuzima ovu poslovnicu 1948 i stvara dve zasebne jedinice.Prva je fabrika i istočna prodajna u Brooklyn-u a druga zapadna prodajna u Chicago-u koja rukovodi prodajom od Ohio-a do zapadne obale.Njujork je Fabrika, prodaja za istok kao i izvoz.Svaka poslovnica je imala nezavisne prodajna odeljenja,računovodstvo i magacine.Poslovnica iz Chicago-a je slala mesečne porudzbine kao običan kupac.Gretsch u to vreme nije proizvodio samo za svoje potrebe.Svoje bubnjeve su slali distributerima koji su na njih stavljali svoje natpise.Jedan od kupaca je i Billy Gladstone poznati inovator.Tih godina su opne za bubanj pravljene od teleće koze i teško je bilo odrzati štim jer su iste reagovale na promenu temperature i vlažnosti vazduha.Gledston patentira trostruki ključ; prvi podešava gornju opnu,drugi donju a treći obe.Štimovanje je bilo moguće a da se doboš ne skida sa stalka.Gladston započinje svoju proizvodnju ali zadrzava gretsch-ove korpuse.Fred Gretsch sr. dobija mesto predsednika Lincoln Savings Bank-e a posao u Gretsch-u prepušta sinu Fred Gretsch-u jr..Fred jr je počeo da radi u fabrici kada je imao deset godina,dolazio je subotom i pakovao fonograf igle. Postao je blagajnik Gretsch-a 1931. (Kao i njegov otac, bio je zainteresovani za finansije).Ubrzo nakon što je postao predsednik 1942. napušta firmu i odlazi da služi u mornarici tokom Drugog svetskog rata.Njegov brat, Wilijam Walter Gretsch prelazi iz Chicago Gretsch poslovnice u New York i postaje predsednik kompanije.Kada se Fred,Jr.vratio u preduzece posle rata,William je ostao predsednik, ali je ubrzo umro (1948.) Frede, Jr, ponovo preuzima predsedavanje.

Tokom Drugog svetskog rata, Gretsch kompanija je pomalo neaktivna. Pored Fred, Jr., i drugo ključno osoblje odlazi u vojnu službu, uključujući Duke Kramer-a.Po naradbi vlade i nedostatak materijala,bubnjevi su pravljeni se drvenim obručima i čivijama.Iz ovih razloga čak je i Gretsch zaustavio izradu muzičkih instrumenata, i prešao na ratnu proizvodnju.Nakon povratka iz rata Fred, Jr., saziva sastanak,Duke Kramer se seća;Svi smo se sastali u New York-u centru kompanije.Odlučili smo da ponovo pokrenemo proizvodne linije.Nakon sastanka podelili smo se u grupe od po dva čoveka.Uputili smo se u sve velike noćne klubove i razgovarali sa bubnjarima o njihovim željama.Tada smo saznali da žele male setove jer su sa većim imali problem u transportu.Bubnjari su želeli nešto što bi mogli postaviti brzo, i lako spakovati.Dakle u saradnji sa Davey Tough razvili smo 20'' bas bubanj sa nosačima za timpan i činelu.Sve ovo je proizašlo iz sastanaka i pokrenulo stvari napred.Nosači su razvijeni u saradnji sa Walberg kompanijom, iz Massachusetts-a."Na ovim sastancima smo sreli Phil Grant-a.Grant je bubnjar u Pittsburgh simfoniji i u bendu cuvenog Edwin Franko Goldman-a.Phil je takodje strastveni ljubitelj džeza koji posećuje klubove New York-a,gde je upoznao dosta bubnjara.Phil je imao kontakte sa važnim bubnjarima a Fred Gretsch, Jr., nije posedovao naročito znanje o bubnjevima.Louie Bellson se seća svojih poseta Gretsch kompaniji u to doba;'' Fred je bio dobar čovek,ali nije muzičar on je biznismen i to dobar.Uvek sam koristio priliku kada sam u Brooklyn-u da svratim i posetim Fred-a.Stalno me je pitao da li imam neke probleme a ako ih nije razumeo pozivao je Phil Granta i govorio; Evo Phil-e to je tvoja oblast ako misliš da je to ono pravo onda idi i uradi to.Phil je u prvo vreme radio kao prodavac i krenuo na put da prodaje i promoviše.Tokom ovog putovanja u Buffalo-u je održao kliniku u East High školi.Jedan od studenata je mladi bubnjar Mel Lewis.''Phil je održao fantastičnu kliniku'' kaže Mel.Svirao je Gretsch Broadkasters, Gretsch/Gladstone doboš, bass bubanj i timpane.On je odlično svirao i prikazao je sve dobre strane instrumenta.Gretsch je u to vreme bio ružan bubanj.Ali kada sam čuo zvuk, rekao sam ;Vau!.Svideli su mi se korpusi.Nekoliko nedelja kasnije sam poručio set bubnjeva Gretsch u zlatnom Sparkle-u.Mel Lewis nije bio jedini bubnjar koga je Phil Grant impresionirao.1947, Louie Bellson iznosi Phil-u ideju za dupli bas bubanj komplet,koja je bila odbijena od drugih kompanija.''Phil je pogledao moj dizajn i rekao da izgleda zanimljivo ali ne vidi da bi to radilo'' seća se Bellson.Napravljen je prvi set za mene.Kritikovan sam od mnogih ali Gretsch je video smisao i uvek ću ih poštovati zbog toga.Phil Grant je prihvatio i ideju Jimmie Pratt-a.''Mnogo bubnjara koristi filts traku na opni bas bubnja da bi prigušili zvuk,ali ne postoji način da se to podešava.Tako je razvijena ton kontrola,što je omogućilo da se menja tenzija filts trake na opne.Chico Hamilton je sledeći bubnjar koji je izneo svoju ideju,on je tražio timpane bez donjih opni.Gretsch za njega pravi timpane bez donjih opni 1950 dakle dosta godina pre nego što ce rock bubnjari traziti ovo rešenje.Pored predloženih inovacija od strane bubnjara, Gretsch je stalno usavršavao i poboljšavao način proizvodnje bubnja, počevši od korpusa.Prvobitno je Gretsch pravio korpuse kao većina kompanija.To su korpusi od tro slojnog drveta savijeni u krug.Korpusi su imali pojačanja u obliku prstena sa gornje i donje ivice da bi sačuvali oblik.U vreme dok je Fred Gretsch, Sr, bio predsednik, Gretsch pocinje laminaciju samog drveta za korpuse.Spajanjem samih slojeva na različitim delovima korpusa više nije bilo potrebe za ojačanjima.Ovi korpusi su pravljeni u fabrici u Brooklynu.Ranih 60-ih počinju sa šestoslojnim korpusom koji se koriste jos uvek.Uprkos povecanju broja slojeva korpusi nisu deblji.Korpusi su sastavljeni na šest mesta tako da ih je to pojačalo.Duke Kramer je smatrao da odsustvo prstena za ojačanje daje karakterističan zvuk Gretsch-u i od tada datira čuvena rečenica "That Great Gretsch Sound."Gretsch je počeo da koristi livene obruče na dobošima pre drugog svetskog rata ,a po završetku,oni postaju standard i za timpane.U ovom periodu su razvili i nosače timpana.Druga jednostavna, ali praktična ideja bila je nosač kljuca za štimovanje na samom dobošu.Takode u 50-im, Gretsch je prva kompanijia koja prestaje da koristi niklovanje,i prelazi na hromioranje metalnih delova.Jedan od najpoznatijih proizvoda Gretsch-a tokom godina je njihova Floating Akction bas pedala.To nije Gretsch-ov izum.Pedalu je dizajnirao Martin Fleetfoot a zatim prodao patent kompaniji Camco.Gretsch-u se svidela pedala i napravio je sporazum sa Camco-m kojim je ista pravljena pod imenom Gretsch.Svet bubnjara se složio koja je pedala bolja.

Kao što je ranije pomenuto, Gretsch se bavio i uvozom instrumenata,i jedna od kompanija čiji su proizvodi uvezeni je Zildjian iz Istanbula.U vlasništvu Gretsch-a su žigovi K.Zildjian, A. Zildjian, i Zildjian.Da bi zaštitili znak, kompanija je morala da predstavi proizvode sa tim imenom.Gretsch ubrzo odustaje od A. Zildjian zaštitnog znaka, jer je nastala konfuzija sa Avedis Zildjian činelama koje su napravljene u Americi.Kasnije su izgubili i ostale.Ali do 70-tih godina, kada Avedis Zildjian kompanija konačno pravi dogovor sa Boldvin-om (koji je tada u vlasništvu Gretsch) Gretsch dobija K. Zildjian žig nazad,i postaje ekskluzivni dobavljač K. Zildjian činela.Činele su lagerovane u Fabriku Brooklyn, a bubnjari su mogli tamo lično da odaberu činele. Većina je volela da Phil Grant napravi izbor činela za njih.Mel Lewis se seća "Phil je znao da odabere.Odabrao je nekoliko činela za mene,i ja ih još uvek koristim.Uvek je znao koja je dobra.Kada bi počeo da trazim po gomili činela Phil bi rekao''Mislim da će ti se dopasti ta na vrhu sa desne strane''ili ''U toj gomili nema dobre''.Jedno veče kada je Art nastupao u Birdland-u,Phil je ušao sa 20-icom i 22-kom i rekao ''Evo Art mislim da će ti se ove dopasti''.I to su bile tipicne Aet Blakey činele.Phil Grant je prepoznao važnost poštovanja bubnjarske asocijacije prema kompaniji,kao i popularne jazz muzike 50-ih.Phil je to i tražio od istaknutih svirača.U Gretsch katalogu 1954.predstavljeni su dzez umetnici kao Louie Bellson, Denzil Best,Art Blakey, Jo Jones, Don Lamond, Mel Lewis, Shelly Manne, Charlie Perry, MaxRoach and George Wettling.Mel Lewis se seća šta podrazumeva Gretsch-ov potpisnik;''Dobijali ste bubanj i činele,mogli ste uzeti iz fabrike palice i metlice.Ali niste dobijali neograničenu pomoć.U stvari, kada ste dobili novi set bubnjeva svoj stari ste morali da vratite.Gretsch nikada, nije platio nekoga da svira njihov bubanj.Fred je voleo da zna da li voliš da sviraš Gretsch bubanj.Ugovorom kompanija je u zamenu za set bubnjeva dobijala priliku da koristi ime i slike svojih potpisnika u oglasavanju,i taj ugovor je mogao biti raskinut u svakom trenutku.Ali svi bubnjari su trazili da sviraju Gretsch bubanj.''Svi smo bili povezani preko kompanije''Mel Lewis nastavlja ''svi smo voleli Gretsch;to je zajednički osećaj.Kada jedan od nas nastupa negde,Phil Grant je dolazio da nas čuje,često je sa njim dolazio neko od bubnjara.To je kao bratstvo.Taj bratski duh se manifestuje u Gretsch Drum Nights,što je naravno ideja Phil Grant-a.Mislim da je to sjajna ideja kaze Phil. Ja sam ljubitelj kluba Birdland.Često sam tamo odlazio i većina bubnjara je svirala Gretsch-a.Poznavao sam mandzera i jedne noći sam predložio da napravimo poseban set bubnjeva koje će koristiti bubnjari koji tu sviraju.Napravili smo zeleni set sa pozlaćenim metalnim delovima.Za pozlatu smo koristili postrojenja Gretsch gitara.Taj set postaje eksponat u klubu.Jedne večeri sam predlozio da napravimo Gretsch Drum Night,sa naša tri bubnjara.Prvi pokušaj je propao ali nismo odustali.Drugi je usledio 1960. on se snimljen i objavljen od strane Roulette Records-a.Učestvovali su Art Blakey,Elvin Jones, Charli Persip i Philly Joe Jones.Mel Lewis je učestvovao u nekoliko Gretsch Drum Night i seća se kako je izgledalo.''Bilo je zabavno imali smo ritam sekciju i duvače svako je pojedinačno nastupao sa grupom. Zatim su svi bubnjari izašli napred,imali smo četiri seta svirali solaže a zatim swing zajedno.Uvek smo se trudili da niko ne ide preko bilo kog drugog. Ideja je bila da se zadrži kontinuitet.

Bilo je divno jer niko drugi nije mogao okupiti toliko top bubnjara.1966. u Gretsch katalogu su slike od Elvin Jones-a, Tony Williams-a,Max Roach-a, Art Blakey-a, Don Lamond-a,Sonny Payne-a, Chico Hamilton-a i Mel Lewis-a. Predstavljen je Progressive Jazz set sastavljen od doboša 5x14,14 x 20 bas bubanj,8 x 12 timpan na basu i 14 x 14 podni timpan.Gretsch gubi svoje pozicije 60-ih.1964 the Beatles dolaze u Ameriku i započinju rock revoluciju.Odjednom, mnogo ljudi počinje da svira i formiraju rok bendove, ali bubanj koji je postao povezan sa rok muzikom je Ludwig, jer to je ono što je Ringo Starr svirao.Kada je džez postao dominantan muzicki stil 50-uh, Gretsch je upravo bio tamo. Ali kada se ukus promenio iznenada u 60-tim,Gretsch jednostavno nije išao u korak sa vremenom.Duke Kramer se slaže;Mi smo bili Uvek džez-orijentisana kompanija, a kada je rok došao, mi smo propustili priliku.Ipak na ovom dugom putu nismo krenuli za novcem vec smo razvijali finiše od prirodnog drveta dok su ostali radili sa plastikom i bisernim finišima.Kada su drveni finiši postali popularni Gretsch je povratio dominaciju.1967 Phil Grant i Duke Kramer odlaze u Frankfurt na muzicki sajam ''Music Fair''. Fred Gretsch, Jr., ih je u povratku sačekao na aerodromu i zajedno su otišli na večeru.Dok su jeli, on ih je informisao da je prodao Gretsch kompaniju Baldwin-u , koji je proizvodio klavire.Ovo je bilo iznenadjenje za obojcu.Duke Kramer objašnjava;''Fred je bio jako uzbudjen jer je imao 60 godina i nije imao sina koji bi nastavio biznis tako da je odlučio da proda kompaniju što je verovatno bila pametna stvar.Baldwin tako preuzima Gretsch-a.Fred je postavljen u odbor Baldwin direktora, a Phil i ja [ potpredsednici Gretsch-a u tom trenutku ] dobijamo dugoročne ugovore.Šta je želeo Baldwin sa Gretsch-om ? Kao i ostali želeli su novac u trenutku muzičkog ludila u 1964.Njihova namera je bila da udju u proizvodnju grupe instrumenata, pa su počeli kupovinu drugih preduzeća. Kupili su, Burns gitare (iz Engleske) koji su preimenovali u Baldwin gitare; zatim Oda banjos, Sho-Bud pedale steel gitare.Ali, i pored svih ovih stvari, oni još uvek nisu ostvarili zajedničku bazu u zemlji. Kupovina Gretsch im daje uspešnu liniju bubnjeva(i gitara) i već uspostavljenu trgovinu.Kramer se seća;Prva stvar koju su uradili je zatvaranje fabrike u New York-u.Fabrika je preseljena u Booneville, Arkanzas, i uprkos dobrim razlozima za donošenje te odluke, bilo je i loših strana.Phil Grant;Preneli su sve mašine,ali ono što su zaboravili da ponesu sa njima je bilo znanje ljudi koji su proizvodili Gretsch bubnjeve.Neki od tih ljudi bili su tamo godinama, i morali smo da im kažemo da više nemaju posao.Baldwin im je ponudio otpremnine, ali oni su hteli svoj posao.Prodajni centar u New York-u je zatvoren,i preselio se u Chicago.Nekoliko godina kasnije, kancelarija u Chicago-u je zatvorena, i sve je preseljeno u glavnu kancelariju Baldwin-a u Cincinnati, Ohio.U sred svih ovih pokreta, desila su dva velika požara u Booneville fabrici (72-e i 73-e), to je rezultiralo veliki udarac za kompaniju.Phil Grant se nikada nije selio. Kada je kancelarija u New York-u zatvorena, Phil je odlučio da se povuče,i preselio se u Vermont.Nakon njegovog odlaska, mnogo bubnjara je smatralo da su izgubili najboljeg prijatelja, a nekoliko godina kasnije je bilo uobićajeno da kažu,''Gretsch nikada nije bio isti posle Phil-ovog odlaska''.Ljudi u Baldwin-u su imali dobre namere i želeli su uspeh, ali postoje neke stvari u strukturi kompanije koji nisu u najboljem interesu proizvoda.Možda jedan od najvecih problema Baldwin-a u toku godina je to da niko nije zapravo predsednik Gretsch-a.Duke Kramer je još uvek zvanično u preduzecu, ali kao što je rekao,''prošao sam kroz toliko mnogo faza da ih se ne mogu svih setiti''.Mnogo različitih ljudi je ovlašćeno da donosi odluke u različitim oblastima,a neki od tih odluka su zasnovane na biznisu sa klavirima i orguljama,umesto poslovne grupe pojedinih instrumenata,koja podrazumeva drugačiji pristup i kriterijume.Jedan veoma vidljiv pokazatelj ove situacije je činjenica da je,izmedu 1979 i 1981,logo bedž na bubnjevima koji se promenio četiri puta.U katalogu iz 81-e na zadnjoj stranici možete videti tri rezličita logotipa.Baldwin je iskreno želeo da Gretsch bude veliki, tako da su u potrazi za stvarima koje treba dodati preduzeću. Oni su odlučili da je glavni zadatak dopuniti Gretsch gitare pojačalima, 1979.kupuju Kustom pojačalo i spajaju ga sa Gretsch-om, formirajuci Kustom / Gretsch kompaniju.Zajedno sa pojačavačima, kompanija je dobila neke nekretnine u Chanute, Kansas, koja su postala sedište Kustom / Gretsch-a. Takode, Charlie Roy iz Kustom-a prelazi u Gretsch.Roy opisuje kakvo je stanje Gretsch-a 1979.kada je ukljucen u kompaniju; ''Bubnjevi su oslonac firme,ali je bilo dosta problema sa njima.Stalci i metalni delovi nisu modifikovani godinama.Katalog je isti već sedam godina.Prosečno vreme isporuke je šest meseci.Postojao je problem sa bojama;morate imati pet nijansi jedne boje.Bilo je i drugih poslovnih problema koji nisu imali veze sa kvalitetom samih bubnjeva.Bilo je dosta stvari koje je bilo potrebno ispraviti. Morali smo da reorganizujemo kompaniju i pokušamo da napravimo neki red.Takode je potrebno da se vrati kvalitet proizvoda jer se to od Gretscha i očekivalo.Charlie Roy je radio sve što može da poboljša kvalitet bubnjeva i konačno,tokom sastanka na kojem se raspravljalo, ljudi iz Baldwin-a su pitali Roy-a da li želi da kupi Kustom/Gretsch.Roy je zvanično kupio Gretsch u proleće 1982, i preselio kancelarije za Gallatin, Tennessee, u blizini Nashville-a.Godinu, pre toga,Fabrika je premeštena iz Booneville-a u DeQueen, Arkansas.U 15 godina, Gretsch je prešao iz privatnog vlasništva, u korporaciju, i nazad u privatno vlasništvo.I po prvi put u predhodnih 15 godina, Gretsch dobija predsednika.Lako je da se osvrnemo na probleme Baldwin godina, i pitam se zašto mala firma poželi biti deo velike korporacije, ali postoji nekoliko razloga za to, Charlie Roy objasnjava.Da bi se održao korak sa poboljšanjima i promenama u industriji, firma koja prioizodi bubanj mora da ima puno alata,što je veoma skupo.Možete da otvorite kompaniju za pojačala i kupovati delove, ali je problem otvoriti kompaniju za proizvodnju bubnjeva zbog količine opreme koja je uključena u proces.Dakle, jedna od prednosti velikih korporacija je da one mogu da vam daju potrebnu podršku za kupovinu opreme. Takode,sa poslovne tacke gledišta, često mogu obezbediti bolju distribuciju, i mogu ponuditi finansiranje prodavaca.Osim toga, možete koristi druge ljude u korporaciji koji imaju poslovno iskustvo.Prednost privatnog vlasništva je da ako vidite nešto što treba da bude završeno, vi to uradite.Ne morate čekati mesecima na nekoga da nešto proveri. Možete to učiniti. To je velika prednost, jer vam pomaže da delujete brzo na tržištu.Takode, ako bi bili deo velike korporacije, i posao sa Bubanjevima iznenada stane,korporacija i dalje traje. Ali mala preduzeća, su direktno ugrožena, tako da imate osećaj hitnosti,i osećaj ponosa.To je nematerijalno sredstvo koje se vrednuje visoko.Tokom narednih godina, Charlie Roy je nastavio da radi, na rešavanju svakog problema od kako je pokrenuto biznis sa bubnjevima. On je veoma ponosan na te bubnjeve.Istina je;, navodi on,najbolji Gretsch bubnjevi ikada napravljenih su oni koje mi sada pravimo.Svako ko radi u fabrici je ponosan na proizvode,stalno se krećem razgovaram ipitam ;''Šta da radimo kako bi proizvod bio bolji?Takodje smo dobili povratne informacije od naših umetnika, u stvari, ako mi ne dobijemo povratnu informaciju od nekoga, onda je malo razloga da ta osoba bude sa nama.Razlog što smo zaposlili Karl Dustman-a je da bi imali nekog potpuno posvećenog za rad sa umetnicima, nekog ko će uvek biti ovde ako zovete sa pitanjem ili komentarom, takodje su slobodni da pozovu i da razgovaraju sa mnom,ili da nekog ovde pitaju.Mislim da put za kompaniju koja želi da ostane na vrhu vodi preko umetnika, jer oni postavljaju trendove. Jedan od razloga zašto sam želeo kancelariju blizu Nashville-a je zato što nam daje pristup do mnogo umetnika.Mi svi prikupili puno činjenica, i proveli puno vremena u razgovoru sa bubnjarima. Njujork ili LA, trudimo da iskoristimo jer bubnjari nemaju uvek vremena da sede i razgovaraju, ali nalazimo način da dovoljno često razgovaramo.Uprkos različitim poboljšanjima koja su napravili, Gretsch je odlučan da održava tradiciju firme. Charlie Roy objašnjava;''Mi ne poboljšamo stvari do te mere da se ide do kraja poput drevne katedrale koja je renovirana do te mere da gubi na toploti i postaje spomenik modernoj arhitekturi''.Mi smo želeli da poboljšamo stvari koje pomažu funkcije bubnjeva, bez uplitanja sa zvukom, jer od kad postoji Gretsch bilo je poznato,'That Great Gretsch Sound” i nikada to nećemo promeniti.