Maks Kočetov

(Intervju napravio Aleksandar Ranković- April, 2010.)

Maks Kočetov (1979. Kiev, Ukraina) Sa 6 godina počinje da svira harmoniku i klarinet da bi u devetoj godini konačno izabrao saksofon kao svoj glavni instrument. 1992. upisuje Kiev College of music i diplomira 1997. Uporedo stiče i zvanje Menadžera u šou biznisu i muzičkog pedagoga na Medjunarodnom Slovenskom Univerzitetu u Krakovu. Aktivno radeći na svom muzičkom usavršavanju, Maks je učesnik mnogih medjunarodnih jazz seminara, radionica i kurseva. Časove saksofona je pohadjao kod čuvenog poljskog saksofoniste Zbignjeva Namislovskog a časove jazz ansambla kod Džona Tejlora (GB). Učestvovao je u formiranju mnogih rok/ska/fank bendova i delio scenu sa poznatim jazz muzičarima (Evgeniy Dergunov quintet, Dzhankoy Brothers, Overtime, Mad Heads XL , Ethnovation, Vladimir Molotkov, Randy Brecker, Dean Brown…). Krajem 2006. dolazi u Srbiju gde i danas zivi sa porodicom.

Da li bi voleo da sviraš bubnjeve?

Voleo bih da sviram bubanj.

Zašto?

Jer mislim da od bubnjeva mnogo toga zavisi, možda i najviše od svih instrumenata. Bar u džezu je tako. Solista odsvira solo i temu i to je to, bubnjar je taj koji najviše daje energije bendu. Često od bubnjara zavisi da li će bend da 'razvali' svojim nastupom. Ako na primer sviramo običan bluz, on će zvučati dobro ukoliko bubnjar svira običan half-time patern na haj hetu, ali neki dobri bubnjari mogu od tog običnog bluza napraviti jako energičnu i zanimljvu kompoziciju. Od svih svirača zavisi ali od bubnjara, čini mi se, najviše. Zato bih voleo da umem da sviram bubanj.

Da li misliš da se uloga bubnjara u džezu razlikuje od uloge bubnjara u ostalim žanrovima?

Naravno. Rok i džez bubnjar imaju različite funkcije u bendu. Od rok bubnjara se traži energija i stabilan ritam. Džez je ipak impovizacijska muzika i džez bubnjar je slobodniji u tom smislu. Džez bubnjar prati solistu. On ne sme da zaboravi da je pre svega muzičar. Mora da čuje sve u bendu i da isprati koliko može.

Može li sviranje bubnjara da inspiriše tebe kao solistu i da ti da ideje tokom sola?

Može.

Koji su to bubnjari koje poštuješ i sa kojima bi voleo da sviraš?

Džef Tein Vots na prvom mestu, Brajan Blade na drugom. Dalje...Džek Diženet, Erik Harland, Otis Braun, Džamir Vilijems, Džonatan Blejk...toliko što se tiče američkih bubnjara. A od evropskih...ma ko j . . . evropske bubnjare (smeh).

Postoji li neki bubnjar van džez muzike kog voliš?

Dejv Lombardo iz vremena kad sam bio mlad i slušao hevi metal.

A od fjužn bubnjara?

Hmm...Marvin Smiti Smit recimo.

Koga od tzv. 'bubnjarskih' bubnjara najviše poštuješ?

Stiv Smita verovatno.

Verovatno si svirao sa puno bubnjara pre nego si došao u Srbiju. Hoćeš da pomeneš neke ukrajinske ili druge bunjare manje poznate na ovim prrostorrima.?

Aleksandar Lebedenko i Alek Fontajev od džez bubnjara a od ostalih Aleksandar Murenko i Maks Malešev.

Koji brend bubnjeva tebi najviše odgovara po zvuku?

Stari Gretsch, naravno.

Već tri godine živiš u Srbiji, verovatno si svirao sa mnogim ovdašnjim bubnjarima, koga bi pomenuo?

Sviđaju mi se, a sa njima i sviram (smeh) Dušan Ivanišević, Petar Radmilović, Aleksandar Cvetković Drama, Saša Ranković.

Možeš li da nam uporediš bunjarsku scenu u Ukrajini i Srbiji?

Ukrajenski bubnjari nisu imali prilike koliko srpski da se školuju u Evropi. Srbija ima nekoliko odličnih bubnjara koji rade po Evropi i svi su školovani van Srbije. Ukrajinski bubnjari su uglavnom školovani na ukrajinskim džez akademijama. S jedne strane je loše što ukrajinaca nema na prestižnim svetskim univerzitetima, s druge strane, loše je što u Srbiji ne postoje džez akademije. Takođe, u Ukrajini se održavaju bubnjarski festivali po ugledu na Moden Drummer festival i dolaze poznata bubnjarska mena da nastupaju. Ovde toga nedostaje.