Joe Thompson

Sve velike kompanije uzdižu se uz pomoć istaknutih glavnih ličnosti i njihovih legendarnih izuma,Ludwig i Supra phonic, Bad Slingerland i Radio king,duga je lista ovakvih primera.... Što se tiče Rogers-a, firma prvobitno stiče slavu sa opnama od telećih koža, najpoznatiji nije Grossman. Iako je vlasnik Rogers-a 16 kritičnih godina od 1952 do 1967, uz finansijsku podršku će omogućiti Rogers-u da se modernizuje. Njegov prethodnik Joseph Rogers osnovao je kompaniju 1849. uglavnom se bazirao na prodaji opni i instrumenata ostalih proizvodača.Interesantno je da, pojedinac koji se može podvesti pod Rogers-ovu glavnu ličnost bio skroman, čovek iz Ohaja Josephus P. Thompson. Ovaj članak o Joe-u opisuje inspiracije koje su razvijale strast za izgradnju bubnjeva.Kreativni genije, izuzetan inovator obeležio je istoriju Rogers kompanije.Josephus Brown Thompson je rođen 5. novembra, 1897 u Newton Township-u. Kao mladić, Joe svira bubnjeve i saksofon sa muzičkim grupama iz okoline. Joe Thompson se prvi put oženio 1. marta 1916. Razveo se na isti dan posle 21. godine, 2. marta 1938. Dok je bio u sudnici i čekao da se njegov razvod okonča, sreo je svoju drugu ženu Helen i oženio je nakon nekoliko meseci, 23. novembra1938.Joe je bio srećno oženjen se Helen ali nisu imali dece. Živeo je i radio ceo svoj život u gradu Covingtonu država Ohajo. Izuzetno je popularan, lojalan svojim prijateljima i retko izlazi u javnost. Joe je bio briljantan izumitelj, vizionar, dizajner čiji je hobi restauracija starih instrumenata ali pre svega Joe je kroz njegov život nosio i ljubav prema muzici. Joe je bio mali žilav čovek sa brzim razumom i nepretencioznim stilom. Zlatni zubi su krasili njegov osmeh, a često je nosio ravan šešir nagnut na jednu stranu. On je opisan kao ekscentričan i genijalan. Većina prijatelja i saradnika opisuje ga kao najlepšu osobu na svetu.Imao je prirodni talenat za muzičke stvari i mehaniku. Fasciniran delovima muzičkih instrumenata uživa u popravljanju posebno antikviteta. Jedan od prvih njegovih instrumenata je boxwood klarinet koji je nasledio od svog dede.Ovaj instrument je u proizvodnji do 1825, kada je zamenjen Alberta sistemom klarineta koji je u ranim 1900-im nasledio danas Boehm sistem. ( Joe je sve ove instrumente imao u svojoj kolekciji ). 1924 Thompson započinje saradnju sa svojim dugogodišnjim prijateljem ( Biddy Eter ) u Piqua Music Shop-u. U tom periodu Etter je napustio Wylie Orchestra iz Klivlenda.Ostatak muzičke karijere Etter je proveo sa Thompson-om, on je bio iste starosti i takođe je nastupao na lokalnom nivou od 13. godine. Godinama je bio član lokalnog orkestra kojeg supredvodili Harold Greenameyer i Les Shepard. Piqua Music Shop je u poslovanju do Velike krize 1929. Tokom 1930-ih i 1940-ih Etter se bavi davanjem privatnih časova muzike. Tokom Velike depresije Joe popravlja instrumenate na farmi svog oca nekoliko milja južno od Kovingtona i nastupa kao muzičar. Kada je počeo da akumulira stare muzičke instrumenate Thompson razvija dugoročan san da u penziji organizuje turneju sa grupom muzičara nastupajući sa instrumenatima koji datiraju iz prošlog veka.Nadajući se da će tako ilustrovati napredak muzičke istorije od Gradanskog rata, Thompson prikuplja i obnavlja instrumente više od 40 godina i planira da koristi svaki kako bi se reprodukovala muzika na originalan način. U kolekciji Thompson ima i doboš iz građanskog rata, iako probušen Joe nije hteo da ga reparira jer je želeo da ostane autentičan. Thompson ponovo pokreće posao popravke instrumenata sa Biddy Etter-om 1939, radionica je dvospratna zgrada od cigle iza njegove kuće. Odatle su se preselili u Kovington i radnja dobija ime Thompson-Etter Music store. I njihove supruge ( Helen Thompson i Ruth Etter ), su uključene u porodični biznis. Radnja ostaje u poslu do Eterovog odlaska u penziju aprila 1967, nakon 50-godišnje karijere umuzičkom biznisu.Iako je posedovao prodavnicu, Thompson je nastavio svoje eksperimente kod kuće. Bila je to veća zgrada koju je nazvao laboratorija, kao i manja poznata kao Model Shop, koristio ih je samo Thompson. Joe je voleo ovde da radi na njegovim pronalazcima do kasno u noć. Možda njegov najznačajniji izum je "mounthpiece puller;" aparat koji je omogućio korisniku da ukloni mounthpiece iz roga čak i kada je izgledalo beznadežno zaglavljen. Uređaj je još uvek dostupan i u širokoj upotrebi danas.Ono što je verovatno još značajnije u vezi ovog pronalaska je da je doprineo kontaktu sa Henry Grosman-om.Jedan od Grosman-ovih prodavaca ( Ralf Staup ) je video Thompson-ov izum i pitao da li je to jedini postojeći, i da li bi mogao da pozajmi da pokaže svom šefa u Klivlendu. Uređaj se dopao Henri Grosman-u, i on je odmah kontaktirao Thompson-a da li bi mogao da napravi više. Dogovor je postignut i pokrenuta saradnja.1939, mnogo godina pre nego što je ušao u posao sa Rogers-om izumeo je flutophone, i zajedno sa svojim saradnikom Biddy Etter-om proizvodi i prodaje ovaj instrument. Sledeći izum koji Thompson predstavlja Grosman-u je Flutophone. To je bio tako značajan razvoj u karijeri Thompson-a da je jedan ugraviran na njegovom nadgrobnom spomeniku ! Flutophone je bio ogroman uspeh, što ohrabruje Thompson-a da pravi i druge plastične instrumente. Navešću neke Skylark kazoo whistle, Hum-a-zoo,Dixie i Piper fifes, Sax-O-fun( Pod pokroviteljstvom Spike Jones-a i po uzoru na saksofon ) i Hazzle,Junior slide whistle. Peewee Davidson smatra da je jedan od Thompson-ovih izuma sa najvećim potencijalom onaj koji se nikada nije pojavio na tržištu, plastična truba. Thompson je proveo mnogo vremena na usavršavanju instrumenta, i bio je prilično uzbuđen prototipom koji je napravio. Thompson je imao viziju da škole naručuju instrumente od plastike u školskim bojama.Davidson još uvek poseduje nekoliko prototipa rogova i spekuliše da su proizvođači Brass instrumenta bili u mogućnosti da ga zadrže van tržišta. Thompson nije rekao zašto je naglo stao projekat.Dave Simms pruža zanimljivo objašnjenje posle njegove posete Peevee Davidson-a.Sedeli smo u Peevee kuhinji jednog dana kada je pomenuo trubu. Moje prve misli su da je ovo nešto interesantno ali verovatno ne vredi ništa. Dok je on govorio više o tome, ja sam počeo da osećam da nije mislio na igračke instrumenta. Primetio je da sam bio zainteresovan, i pitao da li želim da je vidim. Ja sam trubač i nisam hteo da propustim priliku. Otišao je u svoj podrumu da je donese. Za malo sam umro kad sam je ugledao. Izuzetno ! Pitao sam ga kako to zvuči. On je rekao da nikada nije svirao, ali da sam dobrodošao da je isprobam. Pokušao sam da ne izgledam suviše nestrpljiv, i teško sam sebe sprečio da mu ne otmem instrument iz ruke.Prosvirao sam neke skale, onda sam je odložio i zagledao se. Bio sam blago šokiran. Nisam mogao da verujem u tonski kvalitet, projekciju, ton, štim, rezonantnost i lakoću sviranja ! Još uvek ne mogu da verujem da je sve od plastike, i da je zvuk trube mogao biti tako dobar. Peevee je rekao da je ovo samo drugi prototip od tri koje su napravljene. Thompson je napravio sporazum sa Henry Grossman-om da ako Grossman kupi Rogers, on bi počeo da radi za njega. Thompson kupuje akcije Rogers, i počinje da radi kao inspektor postrojenja.Henry Grossman se seća godine 1952, kada je njegova firma preuzela Rogers kompaniju, planirali su da se presele u Cleveland Ohio. Joe Thompson se borilo za Covington, naklonost, odanost rodnom gradu, svom narodu, njegovoj okolini i njegova sentimentalna vezanost za zemlju. Ovo poslednje je od posebnog značaja za njega možda zbog zemljišta Grant, koje je pripadalo njegovim precima.U kasnim 50-tim godinama Joe se pridružio Grossman-ovom Rogers timu i njegovi inventivni talenat stavio na test.Ubrzo će listi njegovih uspeha dodati i Dyna sonic doboš.

Njegova teorija dizajna usmerena je ka ivici korpusa i donjoj opni doboša. Buddy Rich je tražio od Rogers-a visoko kvalitetan doboš koji bi glatko radio u celom dinamičkom opsegu,to je jedna napomena. Ali je pitanje,da li je mogao Rogers to da izvede. Zadatak je pao na Joe-a, koji je bio zadužen za inženjering Grossman-ove kompanije i realno je to bila tajna njihovog uspeha. Thompson-ovo istraživanje navelo je Rogers da koristite ivice korpusa od 45 stepeni, sve slojeve od javora, i brojna hardverska poboljšanja. Ali na kraju je došlo vreme da se poboljša doboš. Tokom analize trenutnih Rogers doboša kao i onih od konkurencije, on je otkrio loše sastavljene korpuse sa slabim metalnm delovima. Najgore od svega, oni su imali katstrofalne ivice korpusa, sa lošim, dubokim pojasom u delu gde prolazi mrežica. Ovo izuzetno negativno utiče na zvuk, posebno je primetno na krajevima dinamičkog opsega, tačno ono o čemu je Buddy naveo za poboljšanje. Da biste videli obim ovog problema dovoljno je samo da pogledate Rogers Powertone doboše pre 1962. Ivice korpusa su značajane za precizno štimovanje. Joe nije dizajnirao samo Dynasonic ivice korpusa vec je znatno poboljšao i druge Rogers linije koje su postale najbolje i najpreciznije u industriji.Ovo je još jedna malo poznata Rogers inovacija koja je široko kopirana, ali retko pripisana Joe Thompson-u .Tehnički rečeno: Joe je utvrdio da krajevi mrežice u delu gde je korpus oboren iskrive donju rezonantnu opnu što dovodi do gubitka obima i kvaliteta tona. Najbolje rezultate doboš daje ako je opna pod jednakom tenzijom. Prvo opne moraju da budu u skladu i melodijski jednake, tek tada možete da dodate zvuk mrežice. Pri udarcu vazduh kreće ka rezonantnoj opni.Snaga se prenosi na donju opnu i pokreće mrežicu.Trenutak kasnije, vazduh se vraća uz pomoć savrseno ravne donje opne. Ovaj koncept pomaže boljem odbitku palice i poboljšava osećaj sviranja. Jednostavno rečeno, savršena dinamika kretanja vazduha utiče na bolji osećaj pri sviranju. Naravno, ovo može izgledati mikroskopskih razmera i gotovo beznačajno za većinu bubnjara, ali je Joe osećao da će nivo poboljšanja biti prihvaćen. Postizanje razlika: ključna razlika je u tome što horizontalna jedinica za zatezanje kod dynasonica ima jednu tačku kontakta preko donje opne. Svi ostali doboši imaju dvostruke tačke kontakta, vertikalni kontakt kada se mrežica povulači na gore preko ivice korpusa i horizontalni zatezanje preko donje opne. U starom dizajnu je i kretanje vazduha poremećeno.Thompson-ova ideja je bila jednostavna i logična, ali je problem prevazilaženja ivice korpusa je vrlo teško rešiti. Namera je bila da doboš bude sličan drugim harmonijskim instrumentima, kao što su bas ili violina. Kada se žica na basu blago dotakne, slobodno telo instrumenta stvara ton u saradnji sa žicom.Da li je Joe Thompson ima pravu ideju da reši problem? Ako je tako, onda je ideja o nezavisnom horizontalnom zatezanju veliki korak u pravom smeru, ali je rešenje blizu idealnog. Dinasonic nosač mrežice je krut i dok on ne pruža slobodnu podršku žice, on guši doboš sa svojim ograničenim vertikalnim podešavanjem. Thompson-ov dizajn je, međutim proboj u inženjerskom smislu za 1960.Na njegov poslednji rođendan ( 1968 ), zabava za njega je priređena u kući kod Don Canedy-a, u toku koje putem telefona Buddy Rich šalje pozdrav, iako već dve godine nije koristio Rodžers bubnjeve.Joe Thompson je umro 1968.Helen je živela u njihovoj kući sve do 1982. Kada je umrla, sve je prodato na aukciji.Preko 175 vozila bilo je parkirano pored puta. Većina instrumenata, delovi i alati prodati su brzo. Članovi porodice, svesni značaja Thompson-ovih pisma, fotografije i crteža, su spalili ili razneli sve što nije prodato na aukciji.Čak su i fotografije Thompson porodice skoro izgubljene.

U nadgrobni spomenik urezane su reči:

“Kreativni genije, izuzetan čovek u Rogers bubnjevima”.

Zoran Milašinović

Novembar 2010