2010

Mali Oglasi

Posetite stranicu

Mali Oglasi

Postavite svoj Oglas

ukupno

LestraDesign

trenutno

Istorija Doboša

Koreni doboša potiču od afričkog instrumenta Choke. Korišćen je

u drevnim vremenima u Angoli, svirao se pomoću palica. Nije

utvrđeno vreme nastanka ovog instrumenta. Imajući u vidu da su udarački instrumenti nastali u starom dobu, korene doboša

pronalazimo u drevnom bubnju Choke sa dve kože. Mnogi izvori kao mesto nastanka doboša navode Srednjevekovnu Evropu ( oko 1300.god ). Kada je doboš prvobitno stvoren, početkom 14. Veka,

imao je jednostavnu konstrukciju, zvao se Tabor, i bio je cilindrično šupljeg oblika sa kožama koje pokrivaju otvore na vrhu i dnu. Upredena žica je postavljena na donju kožu privezana tankim

pamučnim užetom. Palice rezbarene od drveta su korišćene za sviranje. U Srednjem veku Tabor je često u sastavu sa tadašnjom flautom. Moderna Evropska narodna muzika nastavlja tu tradiciju do današnjuh dana.

Upotreba doboša u vojsci je vezana za instrumenate koji su korišćeni od strane moćnog Otomanskog carstva i njegove vojske

( 1500.g.). Na Osmanlije su uticali švajcarski bubnjari, što je

rezultiralo pokretanjem lokalnih graditelja doboša. Doboš je postao

vrlo popularan ( u 1400-im ) sa pojavom korpusa, švajcarskih

plaćenika koji su u sastavu vojske i služe za prenos signala. Ova

verzija doboša je bila velikih dimenzija i nosila se preko desnog

Ramena uz pomoć trake. Ovaj doboš se naziva poljski doboš. Membrane su zategnute povlačenjem konopca, veoma slično

vezivanju pertli na cipelama.

Otprilike u isto vreme ova verzija doboša proširila se i na druge Evropske zemlje. Engleska je imala slične doboše ( od 1500-ih ),

ime Tabor zamenjeno je sa Drome ili Drume. U XVII veku, razvijene

su nove metode zatezanja membrane. Ovo je omogućilo poljskom dobošu da bude zategnutiji jer je obezbeđen šrafovima. Opušten

zvonak zvuk je sada čvrst i brz. Povećanje tenzija na membranama doboša omogućilo je da se izvode brži i složeniji ritmovi. Do sredine XIX veka, doboši su bili

izgrađeni od mesinga i smanjena im je veličina da bi se dobio viši štim, jasniji zvuk potreban u simfonijskim orkestrima. Zvuk marševskih doboša je klasični vojni zvuk. Dinamika se menja u

odnosu na snagu udara i odabirom palica, metlica. Na frekvenciju utiče tenzija mrežice. Takođe

prečnik dosta utiče na frekvenciju ( Veći promer daje nižu frekvenciju ).

Evolucija modernih doboša

Početkom XX veka, Drum i Bugle korpusi su povećali popularnost doboša. Metalni obruči su

uvedeni da povećaju tenziju membrane. Takođe se pojavljuje namotana žica oko svilenog kanapa za upotrebu u mrežici. Korišćenje doboša u savremenom dobu, podrazumeva njegovu primenu u

sastavu seta, što doprinosi njegovom bržem razvoju. Bubnjarski set je mešavina udaračkih

Instumenata i činela sklopljeni u jedinstven set. Ova inovacija je korišćena u raznim prilikama,

uključujući neme filmove, jazz I regtajm muziku. Tokom dvadesetih godina prošlog veka,

konfiguracija doboša se prilično izmenila, doboš sa 6 šrafova, bez mehanizma za mrežicu prerasta u veličanstvene instrumente sa 10 cevnih kućišta, paralelnim mehanizmima, tri vrste materijala,

gravirani mesinganim korpusima, čak su neki modeli i pozlaćeni.

Da bi pratili razvoj doboša vratićemo se u 1883. Emile Boulanger je sa idejama bio daleko ispred

njegovog vremena. Proizveo je doboše za “ Douplex ” kompaniju i patentirao nova rešenja poput dvostrukog zatezanja, jedne čaure za šraf i cevnih kućišta. Ivice korpusa Boulanger doboša nisu oborene, obruč i korpus su od drveta. Unutar korpusa su čelična ojačanja na mestu naleganja

nosača cevnih kućišta. Ali najvažnije je uvođenje 8 cevnih kućišta na ovom dobošu. A.G. Soistmann i J.W. Pepper takođe nude svoju verziju doboša sa dvostrukim zatezanjem nakon pojave Boulanger doboša. 1892. predstavljaju verziju dvostrukog zatezanja pomoću žica, takođe sa setom od 8 kućišta. Kućišta su bila vezana za žice i tako vršila suspenziju korpusa. Kompanije Duplex ( Boulanger ) i

George B. Stone, nude doboš se 16, pa čak i 20 kućišta ( šrafova ). Iako su ovi doboši pionirska

remek-dela, padaju u nemilost 1910, pojavom duplih cevnih kućišta, koja zamenjuju svaki drugi

način štimovanja. Doboši sa cevnim duplim kućištima postaju industrijski standard ubrzo nakon predstavljanja od strane kompanije Ludwig & Ludwig 1910.godine. Cevna dupla kućišta ostaju industrijski standard sve do 1912. Leedy kompanija razvija kućišta od presovanog metala ( rešenje

ovih kućišta je još u upotrebi). Ludwig i Slingerland započinju proizvodnju sličnih kućišta oko 1934.

Ovi delovi bubnjeva, iako slični u funkciji, bili su dizajnirani tako da bubnjar može da identifikuje kompaniju po izgledu kućišta. Izgleda da je nedostatak cevnih kućišta to što su ona izgledala isto iz daljine, i da je tako teško da se proda izgled bubanja. Dakle, u cilju da se razlikuju jedni od drugih,

svaka kompanija je promenila izgled kućišta.

Slingerland je izašao na tržište sa "Scalloped" radio king kućištima 1935, Ludwig uvodi "Imperial" kućišta 1935, a Leedy menja "Pressed" u "Square/x" u ili oko 1934. Prvi pokušaji Ludwig i

Slingerland kompanija da proizvode kućišta sa direktnim navojem u samom kućištu su propali. Samo nekoliko bubnjeva su napravljeni sa ovim kućištima, a preživeli modeli su retko u potpunosti ispravni. Slingerland i Ludwig konačno uzimaju ideju koju je koristila Leedy kompanija na bubnjevima za poslednjih 10 godina, sa manjim varijacijama, i uvode čaure u kućištima kao deo svog dizajna.

Doboš se u Rok muzici koristi kao stalan Backbeat a u Džezu za podršku i interakciju sa drugim muzičarima u bendu ( ovo je poznato kao comping ). Kao odgovor na različite stilove popularne

muzike, kompanije počinju proizvodnju više različitih veličina i tipova doboša. Od 1950, poboljšanja

kao što su plastične membrane i visok kvalitet mehanizama su omogućile bolji zvuk, kontrolu i veću pouzdanost. Opseg danas dostupnih doboša je neverovatan, sa mnogim tehničkim dostignućima u materijalima, dizajnu korpusa i metalne opreme. Ali zvuk modernog doboša je i dalje veoma sličan njegovim precima. On je pokretačka snaga u mnogim muzičkim stilovim širom sveta.

Da biste u potpunosti shvatili istoriju doboša važno je razumeti njegovu upotrebu od strane vojske

kroz vekove. Ovaj Instrument se koristio za marširajnje, komunikaciju, različitim melodijama koristio

se da emituje razne poruke u logoru, i na bojnom polju. Vojni uticaj u razvoju dao je pečat izgledu modernih doboša.

Ovo je odličan primer kako je ovaj jednostavan uređaj prerastao u ikonu poznatu širom sveta kao

Doboš.

Zoran Milašinović

Maj 2011.

Zoran Milašinović

Maj 2011