2010

Mali Oglasi

Posetite stranicu

Mali Oglasi

Postavite svoj Oglas

ukupno

LestraDesign

trenutno

prof. mag. Dušan Novakov

(Intervju napravio Željko Janković - Jun, 2008.)

Dušan Novakov je rođen 04. maja 1970. godine u Pančevu.Završio je nižu muzičku školu za klavir i jazz akademiju za bubanj na Gratzu, u Austriji.Kasnije magistrira i počinje da radi na Vienna institutu,gde i danas predaje na odseku jazz,swing i be- bup.

Razlog njegovog dolaska u Srbiju je snimanje albuma “Two shores”, autora Miše Mičevskog,za nezavisnu domaću izdavačku kuću “Palindrom”,u izvršnoj produkciji Dejana Hasečića,a sve se dešavalo u studiju “Vitas”.Ovaj jazz-fusion album sa deset kompozicija biće u prodaji za naše i strano tržište i mi ga toplo preporučujemo svim ljubiteljima muzike.

Ovo je deo razgovora sa gospodinom Dušanom Novakovim.On je odgovorao na pitanja.Kako biti profesionalac u svetu muzike, završiti stranu školu, upisati je i kako se izboriti za svoje mesto kao bubnjar, bila su samo neka od mnogih pitanja.U ovom razgovoru, saznaćemo nešto više o životu i radu jednog od naših najboljih muzičara.

Ž.J.>Kada si počeo da se baviš muzikom, koji je tvoj prvi band i prvi bubanj?

D.N.>Završio sam nižu muzičku školu za klavir, ali kada me je drmnuo pubertet ostavio sam klavir i počeo da se više interesujem za bubanj. Sa dvanaest godina sam dobio prvi bubanj od Čkalje.To je bio neki Amati 20” 12” 16” sa Sonorovim dobošem. Ne znam koje su činele bile, ali se sećam ride činele, koja je zvučala mnogo dobro.Svirao sam u punk-r'n'r bendu - “Uber alles punk” (Iznad svega pank). Prvi komšija je svirao gitaru, a nastupali smo na igrankama po osnovnim školama.Sad kada razmisljam o tome mislim da početak, ta duševna iskrenost i čistoća klinačkog fazona ostaju zauvek u srcu, kao divan period svakog od nas.

Ž.J.>Kako je dalje tekao tvoj muzički razvoj?

D.N.>Dušan Ivanišević, koji je stariji od mene godinu dana, je otkrio prof.Miodraga Karlovića. Zajedno sa Markom Đorđevićem, krenuli smo na kurseve u narodnom univerzitetu “Braća Stamenković”, kod Pionira. Karlović nam otvara nove poglede na bubanj, što se tiče tehnike, stilova i rudimenata... Kod njega smo išli godinu dana.Vežbali smo, svirali,družili se i ulazili u svet muzike korak po korak.

Ž.J.>Kako si došao na ideju da upišeš akademiju i zašto baš Gratz?

D.N.> Karlo je završio Gratz i preporučio nam tu školu, jer je bila na dobrom glasu.Ona je takodje bila najbliža i besplatna, što nije slučaj danas.

Ž.J.>Šta se dogadjalo na sceni u našoj zemlji tih godina?

D.N.> Generacije šezdesetih godina su svirale u Pančevu i Beogradu po klubovima na svakom koraku. Igranke gde se sviralo uživo su bile veoma popularne. Osamdesetih godina su se pojavile diskoteke i svirki je bilo sve manje. Mi smo zakačili gitarijade i poneku svirku tu i tamo.

Ž.J.>Iz čega se sastojao prijemni ispit na Gratzu?

D.N.>Duca i ja smo zajedno otišli na prijemni ispit. Ocenjivalo se poznavanje klasike, poznavanje harmonije i solfeđo. Praktični deo se sastojao iz etide za doboš, dvanaestotaktnog bluza, džez standarda sa ABA formom u 32 takta i nekog klasičnog latino paterna. U upitniku sam stavio klavir i bas kao izborne instrumente.

Ž.J.>Šta si polagao na studijama i koliko si svirao sa drugim muzičarima u toku školovanja?

D.N.>Na studijama sam polagao teoriske i praktične ispite u četiri semestra, plus dva magisterija. Za prvu i drugu diplomu sam pisao pismeni o Art Blackiy. Na studijama smo svirali u kombo sastavima, ansamblima i šest semestara u big bendu. U toku školovanja sam upoznao i stekao puno prijatelja muzičara. Dok sam se školovao i živeo u Gratzu, svirao sam sa mnogim bendovima, na najrazličitijim mestima. Svirali smo džez standarde, tradicionale, bipbap, fusion, što je predstavljalo veliko iskustvo, ali i teškoće u prvom i drugom semsetru.

Ž.J.>Da li su vam nekada časove držali poznati muzičari,kao što se to radi na klinikama po Americi?

D.N.>Naravno.U školi smo imali klinike na kojima smo imali prilike da slušamo Vinton Marsalisa, Ray Brown-a, Al Foster-a, Vinnie Colaiutu, Billie Hearta, Peter Erskina, Viktor Louisa i mnoge druge. Klinike su bile obično u jutarnjim časovima, kada smo najsvežiji za pitanja i odgovore. Neki su mali pripremljene klinike od samog početka do kraja, dok su neki svirali sa bendom, a zatim odgovarali na naša pitanja.

Ž.J.>Ko je bio tvoj profesor na studijama,koliko su opremljene prostorije za vežbu i da li postoje studentske razmene kao na ostalim fakultetima?

D.N.> Manfred Josef je bio moj profesor klavira i bubnja. Časovi sa njim su bili potpuno otvoreni. Koliko želim, toliko dobijem. Sada je na ovom odseku afro-amerikanac Hauard Curtis iz Washingtona i studenti su veoma zadovoljni sa njegovim radom.Ustanova je odlično opremljena.Sve šta vam je potrebno nalazi se na akademiji.Sve prostorije imaju klavir, pojačala, bubnjeve. U školi postoji medioteka i biblioteka sa svim potrebnim informacijama, do kojih je lako doći. Na studentskoj razmeni,boravio sam u Holandiji. Sistem školstva je sličan kao i u Austriji samo je pitanje profesora, da li su bolji ili lošiji. Zadnjih godina dolazi dosta profesora iz SAD. Čuo sam da Rajan Kiza treba da dođe na Gratz. Jako sam srećan zbog toga i voleo bih da se to ostvari.

Ž.J.>Kako su opremljeni klubovi gde se svira i kakva je publika?

D.N.>Klubovi su, uglavnom, sa celom binskom opremom. Nosiš svoje činele i karakteristične delove bubnja koji su ti neophodni. Klubska publika je veoma disciplinovana, pomno prati šta se događa na bini. Nisu previše temeramentni, ali za kartu koju su platili žele maksimalni užitak.

Ž.J.>>Ko ti je pružao podršku odavde i kolika je razlika izmedju njih i nas u muzičkom svetu?

D.N.>Bilo je teških trenutaka, kada su ti prijatelji i najbliži bitni za prevazilaženje psiholoske krize.Veoma sam zahvalan svojim roditeljima i svima koji su me podržali u mom radu. Razlika između nas i njih je velika. Nismo imali prilike da putujemo za vreme rata, sada su nam potrebne vize, što je veoma loše za muzički razvoj. Veoma je bitno osetiti druge scene, druge ljude... U tom nedostatku, ostajemo bez bitnih informacija. Mislim da našim ljudima najmanje u korist ide vrlo jak ego trip. Biti zvezda u svom kraju nije ono što je bitno u muzici.Sada vidim da dosta bendova i poznatih izvodjaca ponovo nastupa u Srbiji.To je veoma bitno za razvoj svakog muzičara i posla do koga je danas teško doći. Veoma mi je drago da su stvari krenule na bolje i podržavam dolazak bendova u Srbiju. Pozdravljam školu Stanković i džez odsek ,za koji sam čuo da daje nove talentovane muzičare našoj sceni.

Ž.J.>Kako je izgledao tvoj diplomski ispit?

D.N.>Na diplomskom ispitu sam svirao par kompozicija sa Big Bendom, to su uglavnom bili jazz standardi. Neparni ritmovi su takođe ušli u repertoar, kao i klasična etida, koju sam sam napisao. Pre toga sam morao da položim sve ispite naravno, kao uslov za izlazak na diplomski.

Ž.J.>Šta si radio posle završenog školovanja?

D.N.> Posle studija, kao i za vreme studiranja, bilo je teško živeti od sviranja, pogotovo od džeza.Nastavio sam da sviram različitu muziku, tamo gde ima posla.Naravno, drago mi je da sada mogu malo da biram šta ću raditi, a šta ne, ali posao se vremenom iskristališe, pa sada radim sigurnije i kvalitetnije varijante. Takodje sam nastavio da sarađujem i sviram sa svojim profesorima i različitim bendovima. Snimio sam oko dvadesetak ploča. Skoro sam sa vibrafonistom Luisom nastupao u Pančevu, na džez festivalu.Sviram sa mnogo ljudi,par bendova...volim to šta radim,bez obzira što je muzički biznis danas veoma težak posao.

Ž.J.>Sada predaješ u Austriji.Koliko traje školovanje i kakvi su studenti danas?

D.N.> Predajem bubanj na Vienna Institutu na odseku swing, džez i bi-bap. Školovanje traje četiri godine. Današnji klinci brže napreduju. Informcije su im mnogo dostupnije putem interneta,postoji gomila dvd,cd,video škola, sve je dostupno i dobro povezano.Nastupe najrazličitijih svirača i bendova mogu gledati svakodnevno uživo. Ali, na kraju ipak sve zavisi od količine rada i znoja koji ulažemo u svoj instrument.

Ž.J.>Šta savetuješ današnjim bubnjarima koji žele da se bave profesionalno muzikom?

D.N.>Putujte, usavršavajte se, učite pesme. Morate znati formu pesme. Morate znati da otpevate sve teme i onda nema gubljenja. Takođe, doživećete drugačiji način fraziranja. Vrlo je bitno znati fokusirati se na muziku, bez obzira da li svirate pred jednim, ili sto slušalaca. Vaš lični izraz je takođe ono što vas odvaja od drugih i već viđenog.Svirajte sa sto više ljudi...

Budite spremni, dođite na vreme, dajte sve od sebe i shvatite ulogu bubnjara.Pokušajte da čujete zvuk benda sa kojim svirate i muzicirajte sa njim. Mislim, da je jedna od najbitnijih stvari ipak, voleti to što radite.

Ž.J.>Kako je proteklo snimanje u studiju, na albumu “Two Shores” i šta bi savetovao mlade muzičare kada je u pitanju rad u studiju?

D.N.>Moram priznati da gradivo nije bilo lako.Proces snimanja je imao drugačiji redosled nego inače,ali je za mene predstavljao veliki izazov i novo iskustvo.Ovaj gitarski jazz-fusion album ima interesantne kompozicije i ja sam dao sve od sebe,da svaka pesma zvuči još bolje.Drago mi je da su svi na kraju zadovoljni, što se tiče svih osam numera na kojima sam svirao. Ja sam uvek malo samokritičan što je dobro biti,da bi na nekom sledećem izvodjenju bio još bolji.Dati sve od sebe pre,za vreme i posle snimanja je proces koji traje, kome se treba posvetiti i to je moj prvi savet.Naučite dobro kompozicije.Budite sigurni šta svirate.Slušajte pažljivo sta producent zahteva i uklopite se u timski rad.Koncentrišite se, uhvatite zvuk benda,jer ceo take mora da diše.

Ž.J.>Koju muziku sada slušaš najčešće?

D.N.>Moderniji jazz najviše slušam.Volim Brandford Marsalisa,Brian Bladea od mlađih i naravno uvek volim da čujem stare bubnjare, kao što su Fillie Jo Jones ,Roy Hayns,Tonny Williams...ali pratim šta se događa i na ostalim muzičkim scenama.

Ž.J.>Koji bubanj i činele sada sviraš?

D.N.-Sada sviram PEARL GLX maple custom. 18” 8” 12” 14”. Doboš Sonor light 6 ½”x14.Od činela sviram K dry lite custom 20”,menhethn sabian ride 22”,zatim sizle tin avedis 20”...sećam se kada mi je prišao, u Zavinulovom klubu “Birdland” posle naše svirke, Garry Novak...dopao mu se jako moj avedis iz 70-tih.Što se tiče hi-hata sviram constatinopol 14” i razne druge činele u zavisnosti od muzike koju sviram u tom trenutku.

Ž.J.>Na kraju, šta bi poručio bubnjarima iz naše zemlje?

D.N.>Volite to što radite i budite istrajni.Dođite uvek na vreme,dajte sve od sebe,shvatite ulogu bubnjara,svirajte sa bendom,slušajte zvuk benda,koncentrišite se,budite odgovorni.Radite na sebi svaki dan,slušajte šta su drugi odsvirali,čuvajte svoju opremu, usavršavajte se i budite uvek spremni.Svirajte svu muziku, prihvatite svaki posao,jer uvek se nešto novo nauči.

Pored pevača Marck Marphyia,George Gayblesa i mnogih drugih Dušana Novakova smo čuli prosle godine na Jazz festivalu u Pančevu,sa vibrafonistom Louisom.Na sledećem, desetom Festivalu u Pančevu 28.X.2007 ,imali smo prilike da ga gledamo sa Rob Bargad quartetom(SAD,Austrija),u dvorani kulturnog centra Pančeva.Svaki od ovih nastupa je bio divan događaj,sa maestralnim izvođenjem Dušana Novakova.Naravno,njegovi privatni dolasci u Srbiju,uvek su okićeni i klubskom svirkom sa svojim dobrim,starim prijateljima.

Pitali smo druge muzičare,ljude iz sveta muzike kako je sarađivati sa Dušanom i evo šta su nam oni rekli:

Ivan Aleksijević(pijanista,kompozitor) Prvi trio u kome sam svirao,bio je sa Dušanom.Odrasli smo zajedno u istom kraju i vežbali zajedno.Sećam se prvih proba letnjoj kuhinji kod Peđe, za naš prvi nastup u studentskom kulturnom centru.Tako smo se sa 17godina već navukli na jazz.On je najmuzikalniji bubnjar sa kojim sam svirao.Bubnjar koji ume da prati solistu,a kako je za svakog pijanistu to jako bitna stvar,kao i dinamika bubnjara,mislim da je to još jedno jako obeležje Dušana kao muzičara.Ukratko, to bih opisao kao da ste se uvalili u udobnu fotelju i uživate u sviranju.

Miša Mičevski(gitarista,autor)>Fenomenalan muzičar.Potpuno sam zadovoljan i srećan kako je sve uradjeno na snimanju.Pristup muzici,svom instrumentu ,sviranje...sve je na svom mestu.Želeo bih da naglasim da je Dušan Novakov i kao čovek takođe izuzetna ličnost.Veoma sam srećan, što je veliki doprinos dao u stvaranju ovog albuma i čast mi je da sam sarađivao sa ovim sjajnim muzičarem.

Dejan Hasečić(muzičar,producent,Speed Limit,Slaves,Block out)>Muzičar svetskog ranga iz Srbije.Šteta što više ljudi odavde nije na tom nivou.Definisan i jasan ton,sa odličnim setom bubnjeva.Radi se o interesantnom albumu, koji do sada nije snimljen u našoj zemlji.Bilo je zadovoljstvo raditi sa ovim profesionalcem.

Željko Janković(bubnjar,Kalumet,Crazy Joe)>Sećam se svirke u St.James-u 90'-tih sa Crazy Joe,kada je Dušan izašao na binu da svira sa nama. Forsirao sam par pesama,u kojima nisam bio zadovoljan svojim sviranjem.Svirka je bila fenomenalna,a njegova rešenja su mi pomerila kormilo ka moru novih ideja.Fenomenalan čovek, sa kojim bi svako poželeo da sarađuje.Njegovo sviranje je iz godine u godinu svaki put sve interesantnije i kvalitetnije.Sjajno svira četke,što je ovde redak slučaj.Ton,pristup svakoj kompoziciji,muziciranje sa bendom...sve je na najvišem nivou.Gledao sam ga na Festivalu u Pančevu sa Rob Bargadom i nešto kasnije na klubskoj svirci...brilijntan muzičar.

Na kraju ovog intervjua možemo dodati, da naša država mora imati snage, da uloži više truda i sredstava u muzičko obrazovanje mladih.Da mediji moraju više forsirati kvalitet,koga će razvijati i ovekovečiti ljudi koji su za to kvalifikovani.Sa zdravom i kvalitetnom konkurencijom i materijalni momenat dolazi,a oni će moći ponosno da potpisu svako izdanje, koje će govoriti više od reči.Muzičari poput prof.mag.Dušana Novakova moraju biti vraćeni boljim uslovima, da predaju u svojoj zemlji i stvaraju nove generacije, koje će vratiti osmehe i velike aplauze u naše klubove,emisije,festivale i dvorane.Da li je nekom stalo,videćemo na delima.Nadamo se da ćemo jos dugo slusati maestralna izvođenja našeg velikog bubnjara i svaki put naučiti još ponešto o ovom divnom instrumentu.

Željko Janković

Jul 2008