2010

Mali Oglasi

Posetite stranicu

Mali Oglasi

Postavite svoj Oglas

ukupno

LestraDesign

trenutno

Dušan Milenković

Kada i zašto si počeo da sviraš bubnjeve?

Bubnjeve sam počeo da sviram kada sam imao 14 god., i to se desilo silom prilike... moj brat od tetke Srdjan Stanković – Cile je svirao gitaru i u to vreme smo se redovno okupljali kod njega i slusali „heavy metal“ muziku. U to vreme je on znao da odsvira najprostiji rock ritam a ja sam naravno bio toliko fasciniran time da sam morao da naucim kako da (odsviram taj ritam???).

Uglavnom, tada je sve zapocelo i jos uvek traje...

Da li se sećaš svog prvog seta?

Naravno, to je bio „self made“ Takton bubanj, bez donjih koža, u jarko crvenoj boji. Koji sam nakon mesec dana “presvukao” crnom papirnom folijom i uz pomoc svog kuma Dejana Pejčića – Pajde, izbušio rupe za civije na donjoj strani timpana.

Tvoja inspiracija u početku?

Svi lokalni bubnjari, pošto u to vreme nisam ni znao za bilo koje svetsko ime sem Billy Cobham-a, koji je bio prvi strani bubnjar koga sam video uživo.

Prvi bend sa kojim si nastupio pred publikom,i gde sad nastupaš?

Moj prvi bend se zvao “Mrak” na čelu sa Nenadom Trifuljeskom – Trikijem, a naš prvi nastup je bio u klubu “VOX” na Banovom brdu.

Trenutno nastupam po jazz klubovima u Beču pšsto sam prestao da putujem po Evropi silom prilike zato jer radim kao prof. muzike u “Vienna International School” i plus imam oko 30 privatnih studenata.

Da li si uzimao časove?

U pocetku mi je držao časove moj sadašnji kum Dejan Pejčić – Pajda, a nakon godinu dana me je poslao kod Vukašina Veljkovića – Vuleta kod koga sam nastavio školovanje narednih deset-ak nezaboravnih godina, a čak i dan danas odem na poneki čas kod njega kada god dodjem za Beograd.Naravno priča sa časovima se nastavila u Beču gde sam studirao na “Vienna Conservatory of Music”, uz to prisustvovao sam mnogim klinikama koje su odrzavala svetska imena kao npr. Steve Smith, Dave Weckl, Greg Bissonette, JoJo Mayer, Rodney Holmes.... i pohadjao privatno casove sa Ari Hoenig-om, Damion Reid-om, Klemens Marktl-om…

Bubnjari kojima se diviš,uzori koje slediš i zasto baš njih?

Mogu da kažem da bi mi bilo potrebno dve strane kucanog teksta kada bi trebao da pomenem sve svoje uzore a za svakog od njih ima makar tri razloga po čemu ostavljaju utisak na mene. Prema tome, samo ću pomenuti .... SVI KOJI SU OSTAVILI PEČAT NA DAŠNJU JAZZ, BLUES, LATIN, FUNK, POP, ROCK i REGGAE muziku.

Omiljeni saradnik i da li si od njega nešto naučio?

Koliko je važno slušati ostale muzičare u bendu?

Izuzetno važno, jer istog trenutka kada se popnete na binu, jedini fokus treba biti na muziku i interakciju sa ostalim muzičarima. Vrlo je lako zaneti se svojim unutrašnjim „problemima“ tipa: kada da ubacim onaj prelaz koji uvežbavam vec zadnjih 10 dana, ili baš bi bilo dobro da imam bolji bubanj, sigurno bi mi onda bio bolji i „timing“ a i „double stroke roll“ na duploj bas pedali bi mi sigurno brže izašao.... Sve te stvari potpuno ne zanimaju ostale članove benda, verujte. Njima je važno da li znate repertoar, da li vam je dobar „timing“, da li znate da svirate dinamicki i da li ste došli na vreme na svirku. I to je to!!!!

Funkcija bubnjara u bendu?

Da drži ceo bend kao „lepak“, da im pruži sigurnost da čak i ako naprave najveću gresku sigurno neće promeniti ništa jer im on daje osnovu da čak i ako nesviraju, bend će sigurno zvučati dobro i dalje.

Da li je tehnika presudna,što se tice sviranja bubnjeva?

To vam je isto pitanje kao kada ljudi raspravljaju da li je vazna veličina ili tehnika kada je u pitanju muški polni organ. Smatram da je dobro imati tehniku da bi mogli da odsvirate sve ideje koje vam nadolaze u toku svirke a sa druge strane, ako postanete žrtva onog starog pitanja nas bubnjara „Koliko brzo možes da odsviras single ili double stroke roll, to može da vas košta i karijere. Opet se ponavljam, ali te stvari potpuno nezanimaju nijednog drugog muzičara sem mozda par vaših kolega bubnjara, a opet upitajte se ko će vas zvati na sledeću svirku – kolega bubnjar ili tamo neki gitarista ili pevač...???

Kako izgleda tvoj set-up bubnjeva koji trenutno sviraš?

Zavisi od stila muzike koji trebam da sviram. U slučaju da je u pitanju rock, fusion ili pop gig uglavnom koristim Sonor Designer set (8,10,12,14,16,22) a od činela (14“hi-hat, 20“china, 17“ crash, 10”splash, 20”ride, 15”crash, 13” remote hi-hat i 16” O-zone crash).

Naravno kada je u pitanju jazz gig, koristim Yamaha Maple custom absolute (12,14,18) i uz to samo dve ride činele (sizzle sa leve strane i glavni ride sa desne).

Koje palice i činele koristiš?

Od palica koristim Vic Firth Ralph Hardimon za vežbanje tehnike I rudimentalno sviranje, JoJo Mayer za uvežbavanje Moller tehnike I kada želim da imam lakši osećaj u rukama, a za jazz svirke koristim FULL SWING DS1 palice hrvatskog proizvodjaca OR-percussion, I sa njima dobijam topliji zvuk činela i “mekaniji” zvuk na bubnju.

Da li postoji bubanj koji bi želeo da sviraš?

Samo jedan, ali ne da ga sviram pošto sam ga svirao u više navrata, nego da ga posedujem... a to je „round badge Gretsch“ iz sredine 60-ih godina prošlog veka.

Šta misliš koliko kvalitet bubnjeva koje sviraš,utiče na tvoj način sviranja?

Utiče definitivno na 50% zvuka koji dobijate a ostalo je u vašim rukama… Vas “sound” zavisi od načina na koji držite palice, koliki pritisak vršite vašom rukom na palicu, koliko ste precizni itd. A ne od kvaliteta bubnja. Možete posedovati i najskupli bubanj i i dalje zvucati loše a isto tako mozete svirati bubnjeve od par stotina evra i i dalje zvučati najbolje na svetu! Zamislite samo Jeff Porcara da li bi sviranje i na najlošijem basu, dobošu i hi-hat-u umanjilo njegov besprekorni osećaj za „groove“? Odgovor je: NE BI !!!!

Imas li svoj pristup štimovanja?

Za rock, pop svirke volim dublji štim i koristim uglavnom deblje kože a za jazz volim visoki štim tipa „Roy Haynes – Max Roach sound“.

Da li još uvek vezbaš?

Da, svakog dana moram makar da se zagrejem na „practice pad-u“ ako nemam vremena za duže vežbanje. Jednostavno mislim da makar toliko dugujem samom sebi, svojim učenicima i publici koja plaća karte da bi me slušala. Vežbanje me jednostavno odrzava živim!

Da li je važno čitanje nota?

Da, definitivno, naravno ako želite da u ovom poslu budete profesionalac i neko ko je poštovan od strane drugih kolega. Zamislite ovo: neko vas pozove u studio ili na koncert i izvadi note sa pesmama ispred vas, (pritom imate oko 15 minuta da se pripremite). Morate biti na nivou da to odradite besprekorno. Najgore je kada znate da vas od svirke o kojoj sanjate i uspeha deli samo – čitanje nota.

Ili postoji i drugi scenario: prijatelj vam pozajmi Modern Drummer Magazine u kome stoji transkripcija sola ili ritma koji ste čuli i probali da „skinete“ – naravno bezuspešno... Šta ćete uraditi ako neznate da čitate...?

Preporuka za pristup vežbanju?

Savetuješ li vežbanje na padovima ili bubnjevima?

Na padovima ako radite na tehnici ili želite da se koncentrišete na neki detalj, jer je jako teško fokusirati se dok sedite za bubnjem. Mozda ćete uspeti da ostanete skoncentrisani na materijal 2-3 min. i onda ćete početi da svirate neke potpuno druge stvari koje nemaju veze sa onim što ste stvarno odlučili da radite tog dana.

Sa druge strane, važno je provoditi dosta vremena i za bubnjem jer ćete jedino tako moci da razvijete osećaj za „touch“, koji je presudan kada je u pitanju kako će sve zvučati u toku svirke.

Šta misliš o vežbanju sa metronomom?

Mislim da bi to trebala da bude stavka br.1 za svakog bubnjara. Nema veze koji pravac muzike svirate, vaš „tajming“ mora biti perfektan, a jedini način da to postignete je uz pomoć metronoma. Možete biti bubnjar sa najbržim rukama ili nogama na svetu i dalje sedeti kuci – bez svirki ili osrednji drummer sa super tajmingom i imaćete svirke redovno – OBEČAVAM!!

Planovi za budućnost?

Da se jednog dana vratim za Beograd, da uz pomoć par bliskih prijatelja bubnjara otvorim privatnu školu za perkusije i bubanj i podignem nivo obrazovanja u Srbiji na što viši nivo, zato jer to nasa zemlja već odavo zaslužuje.

Korisni savet za mlade bubnjare?

Vežbajte što je više moguće, svirajte što je više moguće (pa čak i ako nije placena svirka) jer to je jedini nacin da nagomilate iskustvo, provodite što manje vremena ispred TV-a i računara i jednog dana, uz Božju pomoć će vam se ceo trud isplatiti.