2010
Naslovna | Edukacija | Kompanije | Berza | Mali Oglasi | Moja Kolekcija | Intervju 21 | Biografije | Bubnjarske Priče | Kontakt | Odgovori
ukupno
trenutno
Dejan Nikolić
Kada i zašto si počeo da sviraš bubnjeve?
Bubnjeve sam počeo da sviram sa 15 godina. Znači negde 1986. godine. Ni sam ne znam zašto. U to vreme sam išao u muzičku školu i svirao violu, ali me je bubanj strašno privlačio. Probao sam da sviram kod drugara i išlo mi je. Osim toga, omiljeni bend mi je bio Iron Maiden, i hteo sam da budem kao Nicko McBrain
Da li se sećaš svog prvog seta?
Dugo nisam imao svoj set, ako ne računam jastuke koji su veoma uspešno zamenjivali
bubanj u početku. Moj drugar je imao neki stari Premier sa par Pearl-
Prvi pravi set i to moj je bio bubanj marke “Lynx”. Ne znam šta je to i nikada nisam uspeo da saznam ali je meni bio fantastican. Bas bubanj 22” tom 13” i floor tom 16”. Imao je i neki stari Pearl dobos (14x5) stalak za činelu i stalak za hi hat. Tama Camco pedala, hi hat Zildjian Avedis u katastrofalnom stanju i Zildjian Avedis Ride.
Tvoja inspiracija u početku?
Prva inspiracija je bio Nicko McBrain bubnjar iz Iron Maiden. Hteo sam da sviram kao on. Tu su jos bili i Ian Paice (Deep Purple), Clive Burr (Iron Maiden), Roger Taylor (Queen), Lars Ulrich (Metalica), Tommy Aldridge (Ozzy, Whitesnake), David “Pick” Withers (Dire Straits), Dave Lombardo (Slayer), Charlie Benante (Anthrax), Gregg Bissonette (David Lee Roth).
Prvi bend sa kojim si nastupio pred publikom,i gde sad nastupaš?
Prvi nastup je bio na školskoj žurci u bendu koji su neki moji ortaci napravili. Ne znam ni da li je bend imao ime. Svirali smo Dire Straits, The Beatles, Riblju Corbu, Bajagu i još ko zna šta, više se i ne sećam. Mislim da je zvučalo užasno.
Prvi ozbiljan, profi nastup sam imao sa gitaristom Borislavom Mitićem na gitarijadi u Zaječaru 1994. Bilo je oko 10 000 ljudi. Svirali smo posle Riblje Čorbe i imao sam nevidjenu tremu. U stomaku mi se sve prevrtalo. Trudio sam se da budem cool, ali samo sam ja znao kako mi je bilo zaista.
Trenutno radim sa pop pevacem Aleksom Jelićem, i sa Lee Man-
Da li si uzimao časove?
Da, uzimao sam časove kod Miroslava Karlovića. Jednostavno sam shvatio u jednom trenutku da ono što znam i što sam sam uspeo slusajući ploče i skidajući (ili pokušavajući da skinem) fazone mojih omiljenih bubnjara, nije dovoljno. Osim toga neke ideje koje sam imao u glavi nisam mogao da sprovedem u delo usled nedostatka tehnike.Karlo je fantastican pedagog, svirač i čovek. On mi je otvorio sasvim nove puteve u istraživanju bubnja kao instrumenta. Ne samo sa tehničke strane već i muzičke. On je odigrao veliku ulogu u mom bubnjarskom razvoju a takodje je (iako ne direktno) uticao na moj budući pedagoski rad, tako da se trudim da svojim učenicima na sličan način prenesem znanje.
Bubnjari kojima se diviš,uzori koje slediš i zašto baš njih?
To su ljudi koji uvek sviraju ono što treba u odredjenoj situaciji, a koji takodje konstantno napreduju kako u muzickom tako i u tehničkom smislu. Ljudi koji uvek streme sopstvenom napretku kako muzičkom tako i ličnom. Takodje i oni koji su svojim sviranjem obeležili neke od najvećih hitova popularne muzike.Gregg Bissonette, Steve Gadd, Vinnie Colaiuta, Steve Smith, Terry Bozzio, Jeff Porcaro, John Bonham, Louie Bellson, John “J.R.” Robinson, Paul Leim, Ricky Lawson, Phil Collins, Omar Hakim, Tony Thompson.To su samo neka od imena. Lista bi mogla da ima bar 50 imena ( za početak).
Omiljeni saradnik i da li si od njega nešto naučio?
Manje više od svakoga sa kime sam svirao sam ponešto naučio. Od nekih, istini za volju, sam barem naučio kako ne treba raditi stvari.Najbolje mi je bilo da radim sa Sladjanom Milošević. Ona je fantastican muzicar. Od nje sam i najviše i naučio. Kako o muzici, tako i o samom sviranju bubnja, o nekim nijansama u svirci, šta je bitno a šta ne. Takodje i o nekim kompleksinjim vidovima kompozicija kao i o poslovnoj strani muzičkog posla. Od Milića Vukašinovića (koji je i sam bubnjar) sam naučio kako jednostavne i naizgled trivijalne stvari u Rock svirci mogu biti izuzetno efektne. Shvatio sam i kako preterani ego moze da upropasti razne prilike i dovede do poslovnih promašaja. O Jazz svirci sam recimo više naucio od ljudi sa kojima sam imao prilike da sviram (Branko Marković, Fredi Stanisavljević, Ivan Švager) nego iz raznih knjiga. O blues i Funk muzici sam dosta sam naučio od svog drugara Neše Selimovića koji je pevao u Di Luna Blues Bandu. Sve u svemu, ne moramo uvek učiti od bubnjara. Naprotiv.
Koliko je važno slušati ostale muzičare u bendu?
Naravno da je važno slušati ostale muzičare u bendu. Bubnjar treba da svira u saradnji sa ostalim muzičarima a ne protiv njih. Treba dobro da funkcionise sa basistom, ali i da prati šta sviraju ostali ritmički i solistički instrumenti.
Kad udjem u neki klub i čujem bubnjara koji neprestano svira (obicno da bi pokazao kako on zna svašta da ubaci svugde) i koji svojim neadekvatnim sviranjem konstantno kvari svirku, ja odem. Nije me briga da li je on navežbao triple ratamacue ili 9 stroke roll ili šta god. Ako ne sluša ostale i ne svira ono što je ispravno muzički dzabe je sve drugo.
Funkcija bubnjara u bendu?
Po meni, prva i osnovna funkcija bubnjara je da drzi solidan tempo. Zatim da ima dobar “groove”. I naravno nacin na koji saradjuje sa ostalim muzicarima u bendu. Takodje i kako koristi pauze u muzici. Nije sav muzicki prostor ispunjen notama…tu su i pauze.Sve drugo što bubnjar zna je samo extra. Nije vazno da li moze da svira solo 20 minuta. Ako ima prostora za to super. Ali, prvo i osnovno je da svira ono što je ispravno muzicki. I najbolji solista ili pevac ništa ne mogu ako iza sebe imaju raspad sistema.
Da li je tehnika presudna,što se tiče sviranja bubnjeva?
Tehnika nije presudna. Ima bubnjara koji nemaju narocitu tehniku a sviraju i zvuce fantasticno. Kao na primer Don Brewer iz benda “Grand Funk Railroad”. Ili Phil Rudd iz “AC/DC”. Ne kažem da ne treba vežbati tehničke stvari, kažem samo da bi se stvorila dobra muzika, nije obavezno neophodno imati neverovatne tehničke sposobnosti.Sa druge strane, što bolju tehniku imamo, imamo bolju kontrolu nad instrumentom te tako sa lakoćom i sigurnošću možemo da sviramo šta god je potrebno.Zapravo sve se svodi na sledece (a to obuhvata i prethodna dva pitanja): Važno je kako i na koji način bubnjar upotrebljava i primenjuje sve što zna sa kime god da svira. Muzikalnost je važna.
Kako izgleda tvoj set-up bubnjeva koji trenutno sviraš?
Yamaha Beech Custom 22x16 bass drum,10x9,12x10,14x12 tom toms, doboš Pearl Free Floating 14x6,5 metalni. Hardver Yamaha, dupla pedala Yamaha DFP880 (double chain drive). Remo plastike: Ambassador Coated na dobošu, Bas bubanj: Powerstroke 3, na tom tomovima Pinstripe Clear.
Koje palice i činele koristiš?
Palice Vic Firth model 5A. Za heavy svirku 5B, i 7A za tisu svirku ili jazz. Takodje i Vic Firth Rute i Vic Firth metlice Steve Gadd model.
Činele Paiste. Set koji trenutno koristim je Paiste Formula 602: 14” medium Hi Hat, 18” medium Crash, 20” medium Ride i 18” China Type.
Da li postoji bubanj koji bi želeo da sviraš?
Voleo bih da probam novi Yamaha Phoenix Drums.
Šta misliš koliko kvalitet bubnjeva koje sviraš,utiče na tvoj način sviranja?
Ne bih rekao da kvalitet bubnja direkto utiče na nečiji način sviranja. Svakako da što je instrument bolji dobijamo veću inspiraciju, i automatski se javljaju i bolje ideje. No, ne smatram da je obavezno potreban vrhunski instrument da bi bubnjar dobro zvučao. Ako ne znam šta radim i moje sviranje ne valja….nikakav dobar bubanj to nece popraviti.
Imaš li svoj pristup štimovanja?
Da budem iskren i nemam neki naročit pristup. Ako meni zvuči dobro onda je to to.
Ozbiljno, gledam da su mi tom tomovi naštimovani tako da čine dobro sazvučje. Da
dobijem neku vrstu trozvuka izmedju njih. Samo da nisu previsoko naštimovani. Volim
niže frekvencije.Ne opterećujem se time preterano. Gornja i donja plastika su otprilike
isto zategnute. Na gornjoj ne moraju čak ni svi šrafovi da budu jednako zategnuti.
Ako nije smetalo Jeff porcaro-
Da li još uvek vezbaš?
Da, još uvek vežbam. Na žalost nemam više toliko vremena kao što sam ranije imao pa da mogu da provedem nekoliko sati vežbajući. Uglavnom vežbam stvari koje su mi potrebne za bendove sa kojima radim. Takodje radim na poboljšanju tehnike koliko god je moguće, kao i na sveukupnoj koordinaciji.
Da li je važno čitanje nota?
Smatram da čitanje nota jeste važno. Treba znati note da bismo bolje razumeli ono
čime se bavimo, da bolje razumemo ritam. Takodje nam omogućava da neke svoje ideje
i ritmove zapišemo, kao i da procitamo i odsviramo nesto što je neko drugi zapisao,
vežbe iz raznih knjiga itd. Važno je da razumemo u kom odnosu se razne ritmičke vrednosti
nalaze u odnosu jedna na drugu i šta čini odredjeni ritam koji sviramo. Nije teško
naučiti notne vrednosti, a korist moze biti višestruka.Primera radi, bilo je situacija
gde se tražilo da bubnjar zna da čita note i aranžmane, pa sam tako dobio gig. Kao
na primer sa američkim gitaristom/pevačem i kompozitorom Alex Chilton-
Preporuka za pristup vežbanju?
Treba biti organizovan. Važno je znati šta želimo vežbati, kao i na koji način treba vežbati. Dobro je imati i dobrog profesora naročito u pocetnom sviračkom stadijumu. Bilo da idemo u školu ili da imamo privatnog profesora. Strpljenje je veoma važno. Za neke stvari je potrebno više, za neke manje vremena. Ništa ne može da krene odmah. Bitno je biti koncentrisan i vežbati fokusirano. Bolje je vežbati 15 minuta fokusirano nego 3 sata bez smisla. Treba obraćati paznju na greske, uočavati ih otklanjati.Vežbanje u sporom tempu je bitno. Na taj način dozvoljavamo našem mozgu da prihvati informaciju, i našim rukama i nogama da je izvrše. Tek kada smo sigurni u odredjeni patern možemo postepeno povećavati tempo. Takodje treba vežbati u razlicitim dinamičkim nivoima. Od tihog ka glasnom. Relaksiranost je važna. Treba biti opušten. Sve treba da se dogadja glatko. Da bude konkretno i jasno, ali da “tece”. Dobro je vežbati i uz CD ili Mp3 omiljenjih bendova i bubnjara. Dobro je kopirati ih, donekle jer na taj način obogaćujemo sopstveni bubnjarski rečnik. Naravno, tokom vremena treba težiti tome da izgradimo sopstveni stil a ne da budemo kopija bilo koga.Još jedna stvar koja je važna: Slušanje muzike. Što više to bolje. Da bismo znali da sviramo odredjeni stil moramo znati kako taj stil zvuci, i na koji način se bubanj svira u toj muzici. Takodje slušanje različitih muzičkih pravaca može samo da pomogne. Svi muzički pravci i stilovi su u neku ruku povezani, naročito ritmicki gledano, tako da poznavanje različitih stilova može samo da koristi.
Savetuješ li vežbanje na padovima ili bubnjevima?
I jedno i drugo. Vežbanje na padovima je korisno, jer možemo da se usredsredimo na tehničku stranu posla, bez toga da nam paznju odvlači zvuk. Osim toga, na bubnju bi uvek želeli da sviramo sve i svašta a pad nam ne daje baš takve mogućnosti.
Sa druge strane, iz padova ne možemo izvući ton kao što možemo iz akustičnog bubnja i činela. Palica se ipak ne odbija na isti način na gumi i na bubnju. Da ne govorim o tome što iz jedne činele možemo da izvučemo bezbroj zvukova.
Sve u svemu, treba eksperimentisati na bubnju što više. Naravno ako imamo bubanj. Mnogi klinci nemaju, pa im jedino ostaje vežbanje na padovima. Ali to nije strašno. Sve što se navežba na padovima treba samo preneti kasnije na akustični set bubnjeva.
Šta misliš o vežbanju sa metronomom?
Vežbati uz metronom je veoma korisno. Važno je radi razvijanja sopstvenog, unutrašnjeg smisla za “time”. U početku, ako nisi naviknut moze biti prilično čudno i donekle čak može i da smeta. Ali, treba metronom učiniti svojim “prijateljem” što pre. Korisno je i za eventualne buduće studijske situacije. Osim toga, niko ne voli bubnjara koji stalno usporava i ubrzava.
Da se razumemo, treba vežbati i bez metronoma.
Planovi za budućnost?
Planova ima dosta, videćemo da li će se svi realizovati.
Najvažnije su zdravlje i porodica.
Korisni savet za mlade bubnjare?
Budite strpljivi. Ništa ne može da se savlada preko noći. Vežbajte svaki dan, nije bitno koliko vremenski, bitno je da ste u kontaktu sa instrumentom i da je vreme kvalitetno utrošeno. Tehnika je cool stvar i treba biti što je moguce bolji tehnički, ali kad svirate svirajte iz srca.Najvažnije: Muzika je na prvom mestu! Ne bubanj, već muzika. Bubnjar treba da učini sve što može da svojim sviranjem doprinese da pesma bude dobra. Ne samo bubnjarska deonica. Milion bubnjara je došlo i prošlo, ali ljudi će se uvek sećati dobrih pesama.