Ben Strauss i Rogers

Od svih američkih bubnjarskih kompanija ovog veka, jednoj je životni vek protekao savršeno. To je ime koje se pojavilo na sceni kao posledica posleratne potražnje muzičkih instrumenata, i tiho su nestali, kada je recesija i azijski uvoz počeo da signalizira pad u muzičkoj industriji .1952, Rogers preduzeće (u porodičnom vlasništvu) je kupio Grossman Music, a 1983, je prodato od strane CBS-a, za to vreme stiče reputaciju kao jedna od najinovativnijih linija za proizvodnju bubnjeva u istoriji. Oni dovoljno srećni svirajući bubnjeve Rogers pamte, njihov revolucionarni dizajn metalne opreme, kao i vrhunski zvuk njihovog Dyna-Sonic doboša.Rogers je uvek prijateljski naklonjen bubnjarima. Dobra komunikacije između bubnjara i dizajnera, olakšala je posao marketing koordinatoru Ben Straussu. Benovo poznavanje instrumenta i želja da pomogne bubnjarima od Rogersa uspeva da napravi liniju sa mnogim funkcijama koje danas predstavljaju industrijski standard. Iako u penziji od 1976,Ben priča o uspomenama i godinama provedenim u Rogersu.Radio sam na poziciji koordinatora marketinga,deo mog posla su istraživanja.Ljudi su pitali gde sam radio moja istraživanja, a ja bih rekao: U noćnim klubovima. Gde drugde vidiš bubnjara? Koristio sam odlaske da gledam i upoznam se sa njihovim nevoljama.Vratio bi se do postrojenja susretao sa glavnim inženjerom Joe Thompsonom,i pokušavali da rešimo probleme.Kao rezultat mnogih godina u biznisu, Ben je postao i ekspert za efikasno korišcenje energije tela na setu bubnjeva. Većina stolica na tržištu u to vreme su loše, bubnjari su se žalili na probleme sa leđima. Stolica se samo podešavala između rupa u cevi, Rogers uvodi cev sa navojem tako da možete preciznije da podesite sedište.Takođe je moguće zaključavanje. Kada jednom nađete željenu visinu, vi niste morali da je menjate. Bilo je mnogo skrivenih stvari koje su uradili da bi Rogers proizvodi bili bolji. Ben kaže “Nikada nismo želeli da postanemo najveći, već samo najbolji. Joe Thompson je sjajan čovek. Provodio sam sate s njim, saznao više od njega nego za četiri godine na koledžu. Prvi smo u čiviju dodali čauru sa novojem. Kada pogledate bubanj nikada ne bi videli ove stvari, osim ako neko nije bio tamo da vam kaže o tome, a to je bio deo mog posla. Jedno od obeležja Rogers opreme je bila snaga i neverovatna prilagodljivost, i to je evidentno u Swiv-O-Matic nosačima za timpane i činele. Tajna Swiv-O-Matic je da je lopta u kućištu u obliku jajeta.Šrafovi za zatezanje su postavljeni na kućištu. Kada se zategnu šrafovi, oni vrše pritisak iznad centra i lopta je potisnuta dole u nosač. To omogućava da ga podesite u željenu poziciju , a bio je upotrebljiv za levu ili desnu stranu. Osnovna ideja za Swiv-O-Matic nosač je došla od stalka za kameru .Ali su lopte bili okrugle i nisu mogle da nose težinu. Mi smo taj problem rešili pomoću jajaste lopte i izradili kućište od čvrstog čelika.Prvi smo uveli podni timpan sa nogama pod uglom. Sa ravnim nogama timpan će se udaljavati od vas. Takođe i naš stalak za kontra činelu i činelu rešen je na isti način. Najpoznatiji Rodžers proizvod je Dyna-Sonic doboš, cenjen od strane bubnjara do današnjih dana. U dizajn doboša ugrađeno je nekoliko novina.Nisu pravljeni korpusi kao kod drugih kompanija. U metalnom korpusu savijana su dva kanala jedan iznad centra i jedan ispod. Svaki put kada se savije korpus se pojača, tako da se eliminiše mogućnost da pre-zatezanjem doboša poremeti oblik. Joe Thompson je izradio ovaj dizajn. Ivice korpusa su i rezane drugačije od ostalih kompanija. Kada opna. nalegne na korpus, pri štimovanju se pojave bore oko ivica. Ovo nije bio problem sa opnama prirodne kože ,jer su one primale oblik ivice korpusa. Naša ideja je bila da ivica počne dalje od tačke dodira . Ako zamislite telo korpusa kao brojčanik na satu , ivica korpusa bi počela na oko 8:30 i nastavila do 3:30.Da bismo se uverili da je korpus bio apsolutno ravan proveravali bi na površini oblika tanjira pre rezanja ivica. Naša teorija je da ne

pritiskate mrežicu na opnu . To znači da eliminišete gušenje opne doboša.Kada bi neki bubnjar isprobavao doboš pre nego što bi i spustio palicu on bi zatezao mrežicu. Dyna-Sonic je projektovan tako da ne zahteva da zatežete mrežicu. Mi smo dizajnirali nosač mrežice tako da je uvek u željenoj poziciji, a sama mrežica je nezavisno zategnuta. Bili smo veoma zabrinuti da žice u mrežici održe oblik, i da se ne istegnu kao kod običnih mehanizama. Neverovatno je kako broj namotaja na žici utiče na zvuk. Čak i plastične trake koje zatežu mrežicu mogu otupeti zvuk.Mrežica može dodirnuti donju opnu bez gušenja i dobićete odjek na bilo kom mestu donje opne.Postojao je šraf za podešavanje mrežice na nosaču.Dyna-Sonic je bio skuplji od ostalih doboša i nismo očekivali da prodamo mnogo njih. Mi bismo prodavali momcima koji su mogli da cene razliku. Ali nismo mogli da držimo korak sa potražnjom. Rogers je privukao mnoge promotere tokom godina, uključujući imena kao što su Roy Burns, Buddy Rich, Louie Bellson, Ed Shaughnessy, i Bobby Rosengarden. Među mnogim bubnjarima sa kojima je radio Strauss, Buddy je ostao u njegovoj memoriji. Godine 1959, Buddy napušta Ludwig,i bio je potrazi za novom kompanijom. Svi osim Ludwiga su došli u Metropole u New York-u. Buddy je isprobao bubnjeve i odabrao je Rogers.Sledeće nedelje Buddy je imao nastup u Filadelfiji, tako da smo brzo sklopili set za njega. Mi smo koristili 22 bas bubanj. a on je koristio 24. Rekao sam da uzme 22 jer nastupa u malom sastavu i nema potrebe za 24. Nakon prvog nastupa rekao je da je Tom-Tom oko 3” u levo i stalak za ride činelu previše visok. Ellis Tollin, naš diler u Filadelfiji, a ja odlazimo nazad u prodavnicu i donosimo 6” stalak za činelu i drugi bas bubanj.Rekao sam da mi pokaže tačno gde je želeo tom, i mi smo montirali držač na novi bas bubanj.Sledeće noći sve je u redu, i on nikad neće promeniti podešavanje posle toga, bio je lak za saradnju.Čuo sam mnoge priče o njemu, ali mi smo veoma dobro sarađivali.

Među kolekcionarima Rogers bubnjeva, kao kao i Fender gitara i pojačala, reči

pre-CBS era imaju magičan efekat. Implikacija je u tome što je korporativno

preuzimanje ovih malih kompanija upropastilo kvalitet proizvoda.Strauss je radio za Rogers još deset godina pod CBS-om. Ljudi su se žalili da su CBS korpusi lakši. Još uvek su poručivani od korporacije Keller,i rađeni pod uslovima starih korpusa. Strauss je otišao u penziju 1976, nakon dvadeset pet godina rada u Rogersu, ali je nastavio kao konsultant za kompanije do 1979

1983, CBS prodaje Rogers grupi pojedinaca , a novi vlasnici su odlučili da rasformiraju Rogers bubnjeve.

Rogers WMP Holiday

Powertone